Stokholmski sindrom

Moj prvi radni dan u skoli
Ulazim u ucionicu, deca me cudno gledaju, uzimaju zalet da pocnu da skacu i vriste. Iscerili zube, izbuljili oci, hoce da me progutaju. Niko me ne slusa, osecam se nevidljivo. Boze, pomozi mi! Kako cu ja s njima? Necu izdrzati. Kad ce raspust?

Posle par casova:
"Deco, gde su markeri?"
Miodrag: "Ptofesorka, evo ih svi markeri kod mene. Ja sam hteo, zbog Vas, da proverim da li markeri rade, pa da pobacam ove sto ne valjaju, da se Vi ne mucite!"
"Eh, ludo mala"

Posle jos par casova.
Miodrag: "Profesorka, da vidite sto sam dobio ljubavno pismo od Jane. Ajde da Vam procitam!"

Sutradan:
ispijanje kafe sa drugaricom
"jaoj, Sladjo, da ti pricam sta mi se desilo s MOJOM decom. Kako su slatki! Ulepsaju mi dan!"

Test:
"Profesorka, a ako svi uradimo test isto?"
"Ne mozete da uradite test isto, znate sta sledi posle."
"Ali, prooofesorka, veliki umovi slicno razmisljaju."

Kako samo umeju da me nasmeju? I ko izmisli te raspuste!