Staljingrad 1942.

Rusi su zarobili 100 hiljada vojnika sila osovine, među kojima i bolničarku Helgu fon Manštajn. Maršal Žukov obilazi zarobljenike i ulazi u ćeliju gde je zatvorena mlada švabica.

Ž: Evo ti voda, pseto fašističko.
H: Ne treba mi ništa od tebe, prokleta komunjaro, radije ću umreti.

posle pet minuta

H: A ta tvoja puška...baš je dugačka i tvrda.
Ž: Analogno tome...

Moj prvi radni dan u skoli
Ulazim u ucionicu, deca me cudno gledaju, uzimaju zalet da pocnu da skacu i vriste. Iscerili zube, izbuljili oci, hoce da me progutaju. Niko me ne slusa, osecam se nevidljivo. Boze, pomozi mi! Kako cu ja s njima? Necu izdrzati. Kad ce raspust?

Posle par casova:
"Deco, gde su markeri?"
Miodrag: "Ptofesorka, evo ih svi markeri kod mene. Ja sam hteo, zbog Vas, da proverim da li markeri rade, pa da pobacam ove sto ne valjaju, da se Vi ne mucite!"
"Eh, ludo mala"

Posle jos par casova.
Miodrag: "Profesorka, da vidite sto sam dobio ljubavno pismo od Jane. Ajde da Vam procitam!"

Sutradan:
ispijanje kafe sa drugaricom
"jaoj, Sladjo, da ti pricam sta mi se desilo s MOJOM decom. Kako su slatki! Ulepsaju mi dan!"

Test:
"Profesorka, a ako svi uradimo test isto?"
"Ne mozete da uradite test isto, znate sta sledi posle."
"Ali, prooofesorka, veliki umovi slicno razmisljaju."

Kako samo umeju da me nasmeju? I ko izmisli te raspuste!

- Još malo, pa izbori. Već mi se smučilo.
- Istina. Za koga ćeš da glasaš?
- Neću ni da glasam, nemam za koga. Dojadili mi ovi podgojeni što se kao nešto sekiraju za nas. A ti?
- Ja ću da glasam, i to za iste k'o prošli put.
- Pa, dal' si ti normalan?! Tebi, kao, dobro? Ostao si bez posla jer ti firma neuspešno privatizovana, živite od ženinih 20.000, imaš dvoje male dece, a još otplaćuješ kredit koji si prošle godine podigao da potplatiš lekara da bi te operisao, jer bez toga nisu hteli ni da te pogledaju? Iz EPS-a ti stalno prete sečom, iz RTS i komunalnog tužbom. I tražiš još?!
- Ma, preteruješ nije tako strašno. I oni su ljudi, vidi se da se trude i sekiraju zbog svega toga. I nisu podgojeni, nego se naduli od muke i osedeli. Nisu oni ništa krivi, takve su okolnosti. A to oko kriminala i korupcije je naduvano, od par izolovanih slučajeva se pravi pravilo. Uostalom, moraju i oni od nečega da žive. Dobri su to ljudi, vidi im se po očima, samo im treba dati još jednu šansu.
- Ma, da se gonite u kurac nenormalni, onako na gomilu, i ti i oni!!!