Memorijalni kompleks u KGu, kojim su na ekskurzijama toliko mučili ex-YU generacije školaraca (naročio onim jezivim spomenikom ispred muzeja, mrtvačkom glavom ispod "petog-tri" i uopšte jezivom atmosferom i prostornom arhitekturom) da su sahranjeni u Šumaricama počeli da se rotiraju od muke i nelagode sve vičući "Aman više!", a priča se da im je izvesni profesor odgovorio "Pucajte, ja i dalje držim čas!"

Ono što nastane za vreme ipitnog roka, zimskog raspusta, kada zapatiš neku boleščinu ili se jednostavno udaš, a manifestuje se u povišenom stepenu maljavosti po celom telu, najviše na onim mestima sa kojih je prethodno svako malo ista suzbijana u cilju lepote, zavođenja potencijalnih mužijaka kojima jel te nije toliko ni bitno da li je noga izdepilirana, ruke voskirane i tome slično. Usled nedostatka vremena mnoge dame će ovo nesvesno zapostaviti i vratiti se svojim korenima koji sežu daleko do vremena kada su slobodno jurile livadama loveći mamute i sabljaste mačke a kada su što dlakavije noge predstavljale simbol ženstvenosti i ocene koliko su sposobne, ovo drugo sam čula od starijih žena kada su prepričavale kako se zviždalo za onom, dok se šetalo trgom oko 7 h, inače vreme provoda-kulturna vremena, koja ima najveće "krzno" po nogama, smatralo se da su takve najvatrenije.