(Imaginarna dilema ega između super-egove i idove percepcije)

Uh, dobra ona mala Nata, pičić k'o bombon! Kako bih je...

- 'Eeeej, šta, bre, ja to pričam?! Čoveče, pa ona ima petnaest godina, ko zna da l' je i to napunila!

Mada, kakve sisice one ima, dao bih joj bar još koju, onako izgleda zrelo, a i namazano mi se smeje...

- Ja stvarno nisam normalan, jebo te, ima godina kao moja sestra, s njom ide u školu, a za mene je ona još dete!

Hm, ma, mislim se, ova moja sestrica je zatucana, nije ona u tom fazonu, ona neće dati nikome pre udaje, sto posto sam siguran! Tako da se mogu opustiti...

- Hej, bre, sestina drugarice ti je to, pa, sećaš li se kad si po njih dve u vrtić išao, a sad tako! Pomisli sad da neko ima takve namere prema tvojoj sestri, kako bi reagovao?!

Praviš se lud, a nećeš sebi priznati da je sestrica krenula u teretanu, i kad joj tamo priđe Miki Mutavi i počne da je bari i sprema teren za koju godinicu... a možda i pre!

- Pljas! Šta ja to mislim, ona nije takva, a i Mutavi nije takav idiot... valjda!

Joj, sestriceeeeeeee, dođi mi na mošniceeeeeeee....

- Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!