Једина звезда водиља напаћеног малог човека заробљеног у овој обећаној земљи, заглављеног између седмог и деветог круга Дантеовог пакла. Тамо где су они, они који све само обећавају, лажу, обмањују, маскирају и замагљују ум просечном припаднику неког тамо измишљеног, непостојећег, само њима знаног сталежа.
Према свакој логици, тај мали човек би већ одавно требао бити мртав, лежећи згрчен у некој на брзину ископаној раки, али он се не да, бори се, верује, САЊА. Јер сутра је нови дан, не може бити гори од претходног. Бар он тако мисли, што је у ствари једино и важно.

Još gori i crnji od prethodnog.Rečenica koja je do pre 25 godina značila da će bolje doći,da stvari treba samo da prenoće,da nema mesta panici,samo treba usniti,i čekati petlove kukurikavce.
Medjutim,ovako ne bejaše od kako je gavran pocrneo,kažu stari,tako da shodno tome onaj koji vam prospe ovakvu nebulozu,ili nije svestan u kakvom vremenu živimo,ili je sin goce božinovske.
To što će sutra da svane ne treba da vam budi optimizam,jer nije pristojno davati nadu nečem nerealnom,zato su dva bensića i kila vinjaka "sunce na horizontu",i tako je do treznjenja.Kakvo crno svanuće,to je za one što veruju u vampire.