Čovek jeste društveno biće i potrebno mu je da ne bude sam.
Čovek je i emocionalno biće. Zna da voli, saoseća, oprašta, ali sve to ipak do određene granice.
Izreka " Svakome je svoja muka najteža " veoma precizno opisuje ljudsku prirodu.
Iako je nečija muka realno teža, ona nije i subjektivno teža jer vas ne pogađa direktno kao sopstvena muka.
Ovo se može tumačiti kako na pojedinačnom tako i na nacionalnom nivou.
Je li možda i najdraža?? Znaš ono: kad bismo došli na trg prepun svih muka ovoga svijeta i mogli birati jednu da je ponesemo kući, najvjerojatnije bismo opet uzeli baš onu svoju. Iako je možda i teža i veća od neke tuđe muke.