Sveska sa receptima

Mamina sveska (u najvećem broju slučajeva je to neki rokovnik, god. 2003., neke propale firme) prepuna isečaka iz novina i recepata na papirićima koji čekaju svoj red da budu prepisani u ovu magičnu knjigu. Miriše na fil za torte, svaki drugi list je masan ali ne fabrički već od vitalovog margarina.
Recepti su uglavnom imena dobili po imenu osobe koja je recept dala mami, kako bi mama znala o čemu se radi (Mirina torta, Slavicin kolač, Ljubicine krofne...).
Poslednje strane služe za pisanje brojeva telefona, pravljenje spiskova gostiju za slave ili rođendane, ili jednostavno stradaju pod naletom deteta koje omamljeno mirisom kore u rerni crta apstraktne crteže na masnom papiru.
Jednom u par godina (ili čak jednom u deceniji) mama se prepusti višednevnom procesu prepisivanja recepata u novu svesku koja će vrlo brzo da završi kao i stara.