Onaj kojem je sve strano. Drugačije rečeno, onaj koji se u sve razume k'o Marica u kriv kurac.
-Batice baš si svestran.
-Stvarno, to misliš?
-Aaa, sve ti je strano!
Onaj koji ne zna gde "udara" glavom
Paranoik. Može bit' al' ne mora da znači. Može biti i jako nesiguran. Ili cak uplašen. Lik koji je jako nervozan, ali ne nervozan u fazonu da samo čeka nekog da ga prebije, već jednostavno nervozan. Pokreti su mu kao kod okorelog džankija. Pogled nekako izgubljen, a govor nerazumljiv. Nije kriv. Mukica. Možda nosi neke traume iz detinjstva. A možda je samo retardiran.
Deluje čudno?
Čuj čudno. . .
Deluje kao da ga je ispljuvala neka plavičasta masa, magma. Kao da su na njemu neko vreme izvršavana razna ispitivanja, te su mu izumrele moždane ćelije. Ne znaš dal' pre da mu se smeješ ili da ga žališ. Lik čija je izgubljenost na neki surovi način zabavna. Svi ga vole. Ribe kažu: "Kako je sladak kad onako zamaše ručicama"
Njega niko ne dira, neka ga, sam je u svom svetu. Nešto poput onog seronje iz Šejtanovog ratnika koga svi miniraju. Samo što je ovaj slučaj nekako andjeoski. To je dobar lik. Ne želi on nikome zlo. Neki kažu da donosi sreću. A hejteri kažu: "Da, ali losu" :ironičan smeh:
Čekaj, sad to što se razlikuje od ostalih znači da nije čovek? Postavi se ti na njegovo mesto. Pa on nikad neće jebati. Dovoljna muka, sama po sebi. Njega vidiš kada ga najmanje očekuješ i na mestima gde nisi ni sanjao da može doći. U svakom gradu, naselju, varošici. Na njega uvek naletiš i uvek te obuzmu iste misli.
