Svoj čovjek

Дођеш код сестре у госте, а њен мали, шта мали клошарчина од 22 године, чисти прву годину домаћим кајмаком и сиром од бабе. Све се као умиљава, како си ујко, ово оно...

- ''Мрш од мене габору, само пара тражиш!''
Наравски, ово кажеш у себи, па му тутнеш петака таман за каву и цигаре. Дискретан намиг према сестри у фазону ''ка' ће се множиш опет, па да се ујко 'вако још једаред богато отвори''.

- ''А јеси му се и надав'ооо''. Женско је то. Ти добронамјерно, а она на зло окреће. Никад није знала читати сигнале.

- ''Пичка ли ти материна безобразна, шта сереш ту? Види ову чорбу што си спремила. Гола вода. Дабогда читав живот јела неслано.''
И ово наравно кажеш у себи, са презирним погледом који сјече и челик. Онај нерђајући. Толико је гадан поглед. Окренеш се према мужу дискретно сигнализирајући да пребије жену, али пичка покуњено одлази у кухињу ко фол да провјери јесу ли готови колачи. Сад бар знаш на кога је мали шупак.