Идем, а не гледам куда идем. Запнем за стубић, умал' се не сложим кад ће нека баба из позадине ''момак, фејловао си''. Искулирам бабу и добијем овације од неке екипице. Кажу ''јој како си искулирао бабу, ти си нама скроз кул и опуштен''. Потврђујем. Ал онај проклети фејл се и даље вуче за мном. Спази га неки мали па вришти ''мама, вид'е фина фејлчића можемо ли га понијети кући молим те моооолим те??'' Оближње дрвеће умире од смијеха, а мени свеједно.
-------------------------------------------------
http://i39.tinypic.com/28m2tlx.jpg