"Ta priča" predstavlja situaciju u kojoj ste potpuno ignorisani od strane većine. Da li je to zato što ste smarač, pička, štekara ili nešto sasvim četvrto, nebitno je, budući da niste ispunili neku normu potrebnu da budete u "toj priči".
-De ćete sutra?
-Uuuuu, brate, idemo kod Mareta, biće do jaja, znaš da ima gajbu na Senjaku, biće brdo riba, cirke kolko jebeno oćeš, i jebeni bazen...!
-Ček, ček, ček, a de sam ja u toj priči?
-Auu, brate, znaš da te Mare ne poznaje nešto dobro, a i, brate, znaš...
Ili „tako dakle“. Često i kao „taj rad“. Intonacija uglavnom upitna.
– I, kako je bilo sinoć?
– Ma onako, prođirali se prvo do grada, pivo tamo, pivo ovamo, pa na svirku. Džoni se opet nalio do neprepoznatljivosti, jedva smo ga kući doveli, i tako... Sve u svemu, ništa posebno.
– Ta priča, znači?
– Ma da...
Izraz koji se koristi kao zamena za ponavljanje događaja i sl. koji je većini slušalaca već poznat ili jednostavno mogu da naslute dalji razvoj događaja... Obično ide kao "sufiks" neke reči koja će slušaoce asocirati na objašnjenje koje izostavljate...
Upoznamo se, a on krene da balavi o tome kako je sad on neki frajer i ta priča...
Izraz koji označava neslaganje ili negodovanje nečega i koji u bliskoj budućnosti ima tendenciju da eskalira u fizički obračun.
- Alo momci, gdje ćete?
- Pa idemo unutra, šta gdje ćemo?
- E pa nema unutra, nema mjesta više.
- Kako nema mjesta kad imamo ulaznice, jebote?
- Ništa batice sa ulaznicama, kažem nema mjesta i mrš!
- Jel ta priča, a? Ta priča? Saću ti jebem mater!
