Filozofija čoveka koji mora da ćuti danas zarad svog boljeg sutra.
- Stoko jedna neradnička, ne znam koji kurac te i držim u firmi, trebalo je odavno da te otpustim! Lepo sam ti rekao da utovariš kamion cementa za dva sata a ti se praviš mangup pa ti treba tri sata.
- Izvinite šefe al' znate i sami da sam operisao kičmu pre mesec dana, neće se ponoviti.
- Naravno da neće, ako se ponovi letiš sa posla a i šta mene boli kurac za tvoju kičmu!?
: Šef odlazi:
- Što ga trpiš bre, trebao si ga oteraš u tri lepe!?
- Rado bih ja al' mora i nešto da se jede.
Podseti me na Pekićevo "Vreme čuda" gde Isus jednom čoveku vraća moć govora i gde ovaj instant uzvikne: "Dole Rim!". Nije se baš lepo proveo.
+
Fala ljudi. Razmisljah da stavim i neki drugi, duhovitiji primer ali mi se ovaj icinio prikladnijim.
Ja bih ga tuko prvo sve dok ne obeća da me neće otpustiti, onda bih ga tuko drugi put da obeća kako više neće biti tako bezobrazan. Treći put bih ga tuko za povišicu.
+
A cetvrti put onako, za svoju dušu.
Ko je sve danas šef (kaže "sijeci mjernu letvu ako ti je ta prevelika"... Ko se razumije, zna kakvu je glupost provalio ovaj moj), al' šta ćeš... +
ovo je skroz fino...