Tašta je čoveku vuk

-Jaooo, Jecooo... pa, na šta ti liči ovo stan?! Ti si bre bila uredna dok si živela kod mene i tate...
-Mama, nisam više sama. Imam muža... ako ga ne voliš, to ne znači da on i ne postoji...
-Ooo, dobro jutro, peti Jahaču Apokal... zgaz... Pa, šta radiš, krv ti jebem?!
-Mislila sam da si prestao da psuješ od kako si sa njom... taman sam se nadala da te je ona malo pripitomila i dovela u red, ali...
-Jao, izvin'te gospoja Zoro... mora da sam ustao, kako ono kažete, na levu nogu...
-Ja, kao prvo, nisam gospoja, već gospođa...
-Ma, znam bre, teta Zoro, zajebavam te...
-Strašno!
-Užas! Srce, pa kako se to ponašaš?!
-Što bre, pa mi smo stari ortaći, zar ne, teta Zorka?
-Da, da... eee, donela sam ti one orasnice što ti najviše voliš, a znam da moja 'ćera ne mesi...
-Hah! Pa, dobro ste je naučili, mislim, ako me razumete... nego, je l' nisu otrovne, k'o prošli put?! Jedva sam pretekao...
-Pa, ne pričaj gluposti, ljubavi... nije mama namerno...
-Naravno da nisam... otrov za bubašvabe, mrave i sitne glodare je slučajno upao, ako me razumeš, što bi ti rekao...
-U potpunosti... Al', prvo vi da probate... hehehe!
-U, mamu ti jebem... 'ajd u sto evra da su dobre?!
-'Ajd u život da nisu?!
-O tome ti pričam, hehe!