Terati kosu na pozadi

Petao već treći put prebačen na snoze se ponovo oglašava kazujući da je krajnje vreme za hop, služba neće čekati.
Mlađani poslovođa izvikane radnjice se prenu iz dugog sna, zevnu, proteže se, i naposletku progleda. Tren-dva odleža jutanji zev, sabra misli uzburkanih snova i šeretski se nasmeja. Bacivši letimičan pogled na sat, polete užurbano ka ogledalu, pokupi razbacanu odeću i užurbano je navuče. Pritrča malenom skarletnom ogledalcetu nemarno bačenom na komodu i užurbano ga poče nameštati, kao da baš od njegovog položaja zavisi kvalitet današnjeg brijanja a samim tim i čitavog dana. Za trenutak se zagleda u ogledalo i zadovoljno se osmehnu. Očigledno je bio jako zadovoljan prikazom. Iako su podočnjaci odavali očiti umor a izbrazdano lice kazivalo o neminovno teškom životu - on je bio zadovoljan. Obrija se u par veštih poteza i zadovoljno pljeskom nanese losion na osveženo lice, provuče vlažne ruke kroz kosu i još jednom se pogleda. Ostao je skamenjen! Provukao je ruku nervozno još par puta kroz kosu, svaki put sve bleđi i sve nemarniji. Ništa! Opet i opet. Ništa! Kosa je ostala zaterana na pozadi, sekunde su se stisle, zamaglica prekri najednom umorne oči i pokosi donedavno stabilnu pojavu. Misli su se komešale, bunilo je bivalo sve jače, slike života su letele pred očima maglovitom brzinom, sve je stalo u tren. Čovek se prenu, skoči i plašljivo krenu u novi dan, u novi život.