Kralj svih pleonazama.

Život dvestokilaša.

Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.

Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.

Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.

Život je težak.