Tog ni Bukovski lično iz čmara ne bi iskopao
Ljudski šljam. I gore. Mrcina od egzistencijalnog stvora u ljuski čovekolikog bića.
Govno koje odiše nemoralnim, sa primesom antimaterije etičkog. Ono koje bi te zeznulo sa osmehom na licu i hladnokrvno zabolo nož u leđa. Hulja sa svešću jedne krvoločne životinje.
Sam Čarls Bukovski je uživao u opisu dugogodišnjeg mučenja sa svojim hemoroidima i živopisnoj, bukvalnoj deskripciji unutrašnjosti svoje genijalne pozadine, te otuda ova paralela.
-Brate, ladno Duća zasp'o, a Mare pored njega mu nahvato švecu na licu mesta, ovaj hrče, a Mare gladi li krajnike i fata za butkicu.
-Koja je to baraba, ni Bukovski ga ne bi iskop'o iz čmara.
