Topli sendvič

Nešto najlepše na svetu. Stvar koju smo svi čekali kao ozeblo sunce. Svaka škola je imala svoju prodavnicu toplih sendviča u kraju. Bilo je i hot dogova, sokova, ma bilo je i pekara sa asortimanom od perece do pljeskavice, ali topli sendvič je uvek bio vrh vrhova. Obično su ga prodavale neke zgodne tete, a čike su radile na hot dogovima. Tada sam se pitao zašto, ali danas mi je to malo jasnije. Sećam se stresa koji smo dožiljavali čekajući u redu kao da je to nešto najvažnije. Ako dođeš kasno, onda će te uhvatiti zvono. A ni ono nije pomagalo, jer su i profesori prašćali zakašnjenje ako je "bilo zbog toplog sendviča". Obično su ih pravili sa šunkom, zelenom salatom i obavezno sa kačkavaljem koji se topio. Od priloga si mogao da tražiš pavlaku, kečap, senf... a ustvari si tražio SVE! I kokakolu. I to su služili. Jeste da su u nju sipali 30% vode, ali to je bila kokakola uz topli sendvič. Ravno je mogla da bude i pišaćka, ne bi mario. Jebote, kad se setim kako je bilo lepo biti dete... Sad i dalje sipaju pišaćku u kokakolu, a topli sendvič ima neko sasvim drugo značenje. Sve je drugačije, ali jebi ga, kada prođem pored stare škole i pogledam mesto na kome je bio kiosk, nekako... opet je sve isto :) Samo je to mesto zaraslo u korov, kao i moje sećanje na neka prošla vremena. Eto, nemam pojma koji sam kurac ovo pisao, tako mi prosto došlo. Dajte neki konkurs za temu - Žal za mladošću ili Radosti iz mladosti, nešto tako, da ovu patetiku stavimo tamo.

Kazjere, zbog pomeranja postera i reakcija - topli sendvič ti se ogadio.
I kada spavao i kada sanjao - topli sendvič ti se ogadio.
I kada pevao i kada zevao - topli sendvič ti se ogadio.
I kada radio i kada ne radio - topli sendvič ti se ogadio.
I kada gradio i kada vajdio - topli sendvič ti se ogadio.
I kada prdeo i kada smrdeo - topli sendvič ti se ogadio.