Neobjašnjiva potreba ljudskih bića da, u svoj svojoj agoniji, odvoje nekoliko zlata vrijednih trenutaka i, uprkos beskonačnom vrtlogu govana u kojima se nalaze, uspijevaju da učine da se osoba koja se nalazi u njihovom društvu osjeti apsolutno poražavajuće, do te mjere, da ako se nađete u prisustvu takve jedinke, bezbolnija varijanta od njihovog britkog jezika je troskok na ledu u terarijum sa zelenim mambama.
Vode se jednostavnom logikom: "Ako se ja osjećam grozno, ti ćeš još gore."
Očajan lik koji nije uspio da završi prvu godinu faksa govori svom uspješnom kolegi koji sad već završava treću:
- Ma znaš, taj fakultet, to je meni nebitno! Bitno mi je da imam društveni život, jbg, vidiš i sam da nisi pola godine izašao iz kuće, a i izgledaš k'o poluraspadnuto govno, čula sam da te ona tvoja ostavila i svima pričala da si impotentan, šta'š, očigledno je da ti ne ide ništa sem tog učenja.. Ma, samo ti nastavi tako!
Ja takva čovjeka ne upoznah. Stvarno, s kakvim ljudima se vi družite? To je sve Zapad upropastio.
Aaahahahahhahah, mog'o si i na klupi u parku spavat'. :))
Nema se, bolan, za toga. Kriza.
Odlicna, znam par likova koji bi te mogli inspirisati (ili su te inspirisali). Tipa: samo vi ucite, ja cu se udati za tipa koji vas moze sve kupiti :D remember?
Đe to ima?