Tražić, Takojević, Skorojević

Познато је да деца своју личност формирају у пубертету (Ово не важи за политичаре, јер се већ док су мали назире шта ће од њих бити). Од малих ногу нас васпитавају да будемо добри, фини, послушни... Уче нас да у школи слушамо професоре шта год да нам кажу и нареде. Исто нам понављају и у школи. Најважнији период за формирање личности је пубертет. У том периоду свако дете је Мирко Тражић. С обзиром на то како га уче код куће и у школи, дете схвати да најбоље у животу пролазе они послушни, добри, фини. Они који у школи слушају професоре, у војсци надређене, на послу шефове. Дете је у праву, све је добро схватило. Али шта данас у Србији зачи бити послушан? Бити послушан у Србији значи да када ти родитељи кажу: Не дирај брата и извини му се (а брат је први започео и он је крив) - ти му се извиниш и кажеш: "Тако је. Ја сам крив".
Када се оваква и сличне ситуације понове безброј пута до пубертета дете схвата да је најбоље бити Климоглав Такојевић пре него што и постане Мирко Тражић. Климоглав наставља кроз живот тако и схвата да није погрешио. Постао је послушан, добар, фин.
Бити послушан значи и када ти шеф каже да постоје три падежа: Локатив, Узиматив и Трошатив, ти климнеш главом и кажеш: "Тако је, слажем се са вама, у праву сте."
Послушни тако корачају кроз живот.

- Је л' тако?
- Тако је!

Друга фаза је када Такојевић схвати да ту своју послушност може да уновчи. Он тада клима главом или диже руку, или говори: слажем се, у свему се слажем. – Понаша се по принципу: "Ако се ја питам биће како ви кажете" - И за то добија новац, добар посао, или било шта слично. Када Климоглава Такојевић довољно разгиба врат одупре се газди и постаје свој човек. Тада Климоглав Такојевић постаје Крадислав Скоројевић. Најчешће долази међу рођаке (обично у неком селу јужно од Бубањ потока) као неки опасан баја који је тамо негде неко и нешто. Наравно долази бесним колима у којима вози бесну жену (али буквално бесну, а не онакву какву сте ви замислили). Понаша се бесно, наравно. Таквих је Такојевића и Скоројевића на све стране. Скоројевићи око себе окупљају нове Такојевиће, Такојевићи тако васпитавају своју децу и тако у круг. Све полази из куће и школе. Од малена нас уче да не смемо да противуречимо, а касније се ти исти који су нас томе учили чуде што сви вичу: "Тако је!" – И што су ретки они који имају карактер и сопствено мишљење. Умало да заборавим, онај који је своју личност изградио на прави начин и који је себе пронашао као поштену личност која има карактер и данас се бори против Такојевића и Скоројевића којих је све више, и вози се градским превозом, наравно. Као сав нормалан свет.

- Је л' тако?
- Тако је!