Trazio Narniju u ormanu

Vrhunac komiranosti alkoholom.
Narniju u oramnu traziš onda kad se toliko komiraš iz dosade, da gubiš dominaciju nad sopstvenim telom.
Toliko si rasejan da ti ne treba dukserica sa slikom od pozadi da bi obukao istu naopako,toliko da misliš da Nasri igra za North London, toliko da ni ne primetiš da bi trebalo da toj u koju si se trenutno zaljubio treba da vade salo lopatama, vec ti se cini da je mlada, a već Svedjanka, pa razmisljaš kako da je pobediš.
Vracaš se kući sa nekim Markom Markovicem i još nekim emosima, koje roditelji na silu teraju da budu srećni.
Drug je, već odavano, počeo da te registruje drugim culima sem culom vida, ali je on dobar čuvar tajne, tako da mu verješ da neće ništa reći ostalima.
U tebi se budi patriotizam, mrziš sve one sa juga, ali i one sa severa, ma mrzis ih sve, od slova "p" u Simpsonovima, pa do trenera fudbalske reprezentacije Srbije.
Čujes neke Cigije kako pevaju nešto na svom jeziku.
Prilazi ti lokalna mačka, sa kojom pokušavaš da komuniciraš, medjutim, u sred priče, dolazi nadrndani komšija, koji je možda i neki rodjak, nikad ti to nije bilo jasno, koji te tera da trčećim korakom zbrišeš sa mesta dogadjaja.
U medjuvremenu ti se i pripišalo, tako da svojom mokracnom erozijom praviš poveću rupu u obližnjoj zemlji.
Dolaziš kući, gde ti smeta bučni klima uredjaj, a jos i ćale počinje da histeriše.
Imaš osećaj da će ti ostati traume iz detinjstva, ali i da bi voleo da to sve izneseš na Vukajliju