To je ono kada mi iz istocne i juzne Srbije moramo da dodjemo u nas glavni grad,da bi radili na grdjevini,da bi na kraju meseca nesto novca mogli da posaljemo kuci.
U slucaju da neko ima posla u svom rodnom mestu,na kraju meseca je obavezno u minusu!

Potraga za prvom otvorenom pekarom u pola pet ujutru nakon celovecernjeg opijanja u gradu.

Ljudi su oduvek migrirali iz siromasnijih sredina ,ka bogatijima u nadi da ce da ostvare bolje uslove zivota.Zato i imamo pojavu da je Beograd prepun dosljaka ,koji su tu u potrazi za poslom,koji je i u Beogradu problematicno naci,ali ipak imaju vecu mogucnost u odnosu na gradove iz kojih su dosli.To nisu losi ljudi i vrlo cesto su jedini koji hoce da se bave odredjenim zanimanjima.Ljudi bi pomislili da je lako naci dobre stolare,bravare,zidare i sl.na podrucju Beograda.Firme koje se bave ovim poslovima,uglavnom zaposljavaju samo dosljake,uglavnom sa juga(ili sa Ladu),ili iz Bosne.To su ljudi,koji ostave svoje porodice i dodju da rade,zive u dosta losim uslovima,posto gledaju da sto vise ustede i salju novac svojim porodicama.To je tezak zivot,posto mnogi rade i po dva posla ,samo da bi sto vise zaradili.Ljudi koji sude i lose se odnose prema ovakvim ljudima,moraju dobro da razmisle,sta bi oni radili da su u njihovoj situaciji.
Narod je postao mnogo fin i zaboravio je kako se radi.Vecina mladih bi volela da im prvo zaposlenje bude u drzavnoj sluzbi.Vecina bi volela u administraciju,a prljave poslove ,radi onaj ko mora.Ljudi koji imaju bolje poslove,MORAJU da ukazu postovanje i onima koji nemaju toliko srece,jer ko zna mozda ce i oni biti prinudjeni jednog dana da rade te poslove?

Baviti se trbušnim plesom

Moto svake trbušne plesačice.

Prevedeno znači:''Opljačkati pekaru''

За мамине принцезе, најједноставнији начин да се извуку из кризе. Наравно, удајом за татиног сина.