Glava Prva u autobiografskoj knjizi izvesnog Markana Cobetovog koja opisuje muke mladog, ali nadasve ambicioznog pregaoca, izrabljivanog najtežim poslovima za šaku dinara, do trenutka kad napravi proboj na tržište, pa uz pomoć tatinog ministra policije prošvercuje par cisterni goriva i šlepera cigareta, ubije poslovnog partnera i napravi privatni zabavni park na državnom zemljištu.
Najslađe je uspeti sam!
- Tata, tata, izafo ogvas pveko omvadinske, tvaže ko će da beve vifnje i nosi gajbice!
- Dođi tata coki pametnu glavicu, mua. Bre, pizda ti materina, opet si preterao sa hidrogenom, pu! Dobro ti je to, sine, da sutra kad stekneš pola Požarevca i izađeš formulom u tvoju ''Madonu'', nema šta ko da ti sere.
sto sela, sto običaja !
U mom se kaže: Nema ko šta da ti sere.
Bez obzira na ovu inverzijicu ja sam i dalje pristalica bratimljena naših sela; Donjih Bundžija i Gornjih Preldžija - đe smo mi kuratiji, al se vi kompenzujete boljom mučenicom:D
nista gore nema nego kad ljudi odrtave pa pocnu da cJepidlace hehehe
i bre Mile, kaki ste u to vaše selence, vama u petlići igraju oni što oplakaše atentant u Marselj ;Š
On je bio mnogo dobar i povucen decko kao klinac, vaspitan, kulturan i sve po redu. E posle jebiga.+
Gajbice će biti večita inspiracija. Mislim da je to kod Slobe bio jedan od momenata kada znaš da izgovaraš glupost ali prosto ne možeš da se zaustaviš.
+