Omiljeni period igre nas, veterana. Tad dokazujemo mladim snagama da nije sve u trčanju, skakanju i šutiranju, već da ima nečega i u glodanju i lokanju.

Uobičajna pojava u nižerazrednom fudbalu. Ishod istog zavisi od rezultata gostujuće ekipe.
Ako gostujuća ekipa izgubi, treće poluvreme se nastavlja u obližnjoj seoskoj kafani.
Ali ako nedaj bože pobedi, treće poluvreme počinje odma nakon poslednjeg sudiskog zvižduka, i tada akteri utakmice postaje i publika i brojna rodbina domaće ekipe.

Временска деоница у којој на терен ступају дванаести играчи.

Појава резервисана углавном за нижеразредни фудбал, али у последње време честа појава на свим теренима и готово у свим спортовима. Иако изгледа да је ова појава део неке спортске манифестације, углавном је ту најмање спорта, или је то углавном мешавина уличног бокса са додатним реквизитима у зависности од спортске манифестације на којој се треће полувреме одиграва.
Углавном настаје после последњег судијског звиждука када незадовољна публика са једне од стране крене да јури судију, гостујуће играче, или пак своје играче који имају по две леве ноге па не могу ни да трче како ваља, а погодак је већ мисаона именица. Ипак не мора стриктно бити везан за последњи звиждук, јер се често и само кошкање играча или навијача може претворити у прави неформални наставак игре у погрешном смеру.