Trijaža humanosti

Veoma osetljiva stvar, naročito ako imate izvesni nivo moći u svojim rukama nad nečijim životom ili pak kvalitetom života. Postoje neke otprilike jasne stavke kako to ide, da se ne bismo rukovodili onim: ''E prema ovoj ću da budem human jer ima dobro dupe, a prema onom neću da budem human jer joj je to brat koji me je prebio jer sam rek'o da ima dobro dupe.'' Pa onda postoje nekakva silna pravila tipa, e ovaj krvari iz arterije, ovaj će malo pre ovog što krvari iz vene da odapne, pa aj prvo njega da saniramo i tako. Ali kasnije se uglavnom to sve poremeti kako ne treba i ipak se svodi na: ''E prema ovoj ću da budem human jer ima dobro dupe, a prema onom neću da budem human jer joj je to brat koji me je prebio jer sam rek'o da ima dobro dupe'', jer humanost malo sporije evoluira, jedva ima dvesta godina od kako smo ubili lika koji je preporučio da se peru ruke nakon rada u mrtvačnici, pa onda sa porodiljama, sumnjao čovek da će ih možda tako malo manje umirati od infekcije. Šta on zna!

3130 godina, svet nakon radijacije, globalne ekspanzije izrazito mutagenog retrovirusa HIV-1350 NX i globalne kataklizme usled isključenja neurointerneta na čitavih pola sata

-Ovaj.... Daćete mi jedan antimutazol C protiv mutacije na ušima.
-To vam je devetsto jendinarevra.
-Ali ja imam recept!
-Nema to više na recept.
-Pa kako to sad?
-Pa lepo, kako vi mislite da mi zaradimo ako sasečemo najprodavanije lekove o trošak države? Pa da l' ste vi normalni? Kako ja sebi da priuštim put na Mesec?
-Pa šta sad da radim, ovaj retrovirus će mi se najebati majke!
-Bole me oba kurca i levo peraje za tebe deda, odo' ja na Bahame.