Trnovit put do studentskog doma

Naravno dripac si kojem je primarna osobina preživljavanje u rodnoj ti zemlji. Fakultet si video više u prolazu, al džabe smeštaj je kinta više u džepu a i aspirin se pije kad je džabe! Iskopaš negde preko mreže ljudi nekog ko je rešio da proda dom jer mu nije do njega. Razmenite par razgovora i sa početnih 300 evra smanjiš na 150 (nema on taj faks). Nađete se i od tog momenta kontaš da se više ne zoveš Milan nego Stanko. On ode na sistemacki, šora, mere ga, i ostale džidža bidže de ujedno saznaš da si i zdrav. Treba da ideš kod upravnika i predaš papire. Tu ti stupaš. Da bi se osigurao, ubeđuješ ga da ti da staru ličnu (onu knjižicu) i da on ode posle do SUP-a i vadi novu plastificiranu i kaže da je izgubio nakon što ti prođeš vamo. Izvadiš njegovu sliku i staviš svoju. Nitne reši u nekoj radionici za sto grama kafe, naravno uz dogovor da dotičnog ne poznaješ ukoliko te uhvate. Paziš na sve. Znaš da ako padneš preti ti zatvor od 3-7 godina robije zbog falsifikovanja dokumenta. Treba da uđeš unutra. Priča je spremna-"..index mi na faksu na upisu ocene, a abonentsku sam dao drugu da na nju jede (faktor iskrenosti)". Došao je taj momenat-
Ti:(ulaziš)-"dobar dan".
On-"dobar dan. Sedite".
Ti-"hvala".(sedaš)
On-"kako se zovete".
Ti-(pauza)"Milan"....TRŠ, hladan tuš