Trodonac

Narkomanska pička. Iako su već svi njegovi drugari uveliko prepišali tu fazu, on i dalje nema muda da se pukne ujdom ko čovek, već se zguta trouglićima ko šotka kukuruzom pa sedne na prvu slobodnu klupicu u parku sa el-imaš-cigaru-brate pogledom, sam, jer su mu se ortaci odavno navukli na nečijoj gajbi, slušaju ziku, gledaju u kompjuter, zid, luster, dremaju...jednostavno uživaju ljudi, sklonjeni od svih vremenskih neprilika i rizika koje donose slična javna mesta.
Vuk samotnjak, još uvek balansira i gleda na koju će stranu tas na vagi da prevagne, stoga ga ne prihvataju ni strejtaši ni oni drugi, oni njihovi (njiiiiiiiiiiiiii), jer nema svoje pleme. Tek ponekad nađe nekog kolegu po bombonici, ali ni to nije dužeg daha, jer će i dalje ostati veran štekajući plastične tablice iz apoteke, bolnice, ili fioke bivšeg ortaka iz osnovne čiji ćale redovno posećuje hemoterapiju.
I pored tolikog potencijala, kapaciteta, dečko jednostavno ne pomišlja da napreduje. A bio je malo čudan u poslednje vreme, svi se nadali da će da prebrodi tu odvratnu fazu. Nije.
Šteta.