Tugovatelj nad sopstvenom sudbinom

Izdanak ljudske sorte specijalizovan za samosažaljenje. Najčešće ne doživi nikakvu kapitalnu tragediju u životu, a ako mu se to i desi, u nju će da umota celokupan svoj napaćeni život. Ima platu od šezdeset hiljada, svoj stan i dobar brak. Pošto dobro porazmisli koju od ove tri stavke auditorijumu da predstavi kao problem, te uvidi da je brak najpogodniji, taj će problem i izmisliti i kod neupućenog slušaoca izazvati presamićivanje i petnožilnu empatiju. U stanju je da razgovor o ceni koncentrata na stočnoj pijaci preusmeri na nepremostivu svekolikost patnje i skorog raspada svoje pihtijasto drhtave duše.
Tugovatelj ne razmišlja o deci – to bi podrazumevalo da treba da se okrene nekom drugom. Deca ne mogu da čuju jecaje, nisu sposobna za sapatništvo, a nekmoli da uđu u suštinu aktuelnog razdora tugovatelja. A i smeju se, a to stvarno nije u redu, imajući u vidu neizbežnost njegove duševne atrofije.
Ukoliko ikad dođe do susreta sa tugovateljem, nipošto, ali nipošto ne treba ponuditi rešenje. Nije u tome stvar.