Ne baš mnogo pametan. Glupav.
Pali na gurku, nizbrdo.
Zadnji se smeje vicu, al radi reda.
Posle dva sata "nauke" nastavnik dopunske nastave konačno odustaje od poverenog mu đaka. Uzima telefon, okreće broj...
- Halo, gos'n pre' sedniče...
- Halo, halo profo, lutko moja. Kako ide nauka? Oćel' biti neki kurac od ovog mog malog?
- Baš tako, kako ste rekli.
- Šta kako sam rek'o? Jel prolazi il' okida godinu?
- Pa, to mislim... okida.
- Kako okida pička mu materina?!? Platio sam te ko Florentino Perez Zidana, a ovamo okida?!?
- Fudbal možda zna, ali matematiku, jok!
- Kako jok, bre! Jebo te onaj ko ti diplomu dade! Kad ne mo'š za dvicu da ga ukalupiš!
- Kako bre? Da mu otvorim glavu i naspem znanje? A? Tup je ko kafanski nož. Kupi mu diplomu negde, nek ne pati sebe i druge.
- Kafanski nož, kažeš? Zanimljivo... Da ga dam za kuvara, pa da mu otvorim restoran?
a mislim da su najgori oni po buregdžinicama, donesu ti burek, a moraš da kiljaš nožem pola sata k'o da bukvu sečeš za ogrev...
Е, зато се бурек из руке једе.
Есцајг за бурек користити је помодарство или не знање газда бурекџијница.
super primer