Živ.
Trauma psiho-fizičke prirode vrlo verovatna.
- E, komšija, dobar dan, šta se ovo dešava ovde? Što je došla policija?
- Mile Rambo ubio ženu pa se sam prijavio miliciji. Ma, upozoravam ja na njega već 15 godina i, eto, danas je konačno eksplodirao...
- Pa, dobro, bio je i moj stric na ratištu 90-ih pa je danas relativno normalan čovek, lud koliko i svako drugi u ovoj zemlji...
- Jeste, komšija, al' verovatno nije bio oženjen s onakvom aspidom od žene kakva je bila Bogdanka, Bog da joj dušu prosti. U redu i rat, i ubijanje, i zarobljeništvo...ali ta je žena bila minsko polje koje je, siromah, preskakao još od dana kada se oženio s njom. Sad kad razmislim, dobro i da je do danas izdržao u jednom komadu...
- Eh, komšija, ko da je baš toliko teško izaći na kraj sa sopstvenom ženom...Ovaj, ništa, vidimo se kasnije, treba nešto da trknem gospođi a ne voli kad se predugo zadržim napolju...N. B. Nastavak primera za cirka 15 godina. Autor.
Zdravstveni bilten nakon činjenja neke radnje.
- Kako je bilo na Guči?
- Ma odvalili smo se od života, Mile pao na roštilj pa ima opekotine po stomaku, ja uganuo gležanj, ali, sve u svemu, vratili smo se u jednom komadu.
