Hedonistički princip, po kojem je moguće da osoba bude dovoljno ispunjena isključivo kroz unošenje hrane/pića/opijata u sebe, posedovanje nečeg čime može da se ogrne ako zahladi i voljnim partnerom/partnerkom za redovan rekreativni seksualni snošaj. Intelektualno i duhovno uzdizanje zakržljavaju kod ovakvih ljudi, usled svog totalnog odsustva i potisnuća.
Onome ko se preda ovom principu zna da se desi da proživi ceo svoj vek kao savršeno srećna budala. Dok posmatra ostale, nesrećne budale oko sebe, takvo stanje uma mu možda i ne deluje toliko neuzvišeno; naprotiv.
Pojesti, obući, povaliti.
Po mišljenju ljudi koje ne cenim, a kojima zavidim, osnova života muškarca.
Pojedi, osladi se, obraduj nepca. Ispuni se toplinom, debelim slojem zadovoljstva. Pospeši rakijom, zalij vinom...
Obuci se, izgledaj! Šešir i košulja, sat i pantalone. Cipele i kaput. Najveći deo tuđeg mišljenja, svešće se na prvi utisak. Pokrij neminovne nedostatke skladom tela i tkanine, osmehom, držanjem i stavom. I to je sve.
Povali. Položi pod sebe ženu. Žene. Što više njih. Što više puta. Biti sve samo jednoj ženi, muškarcu je malo. Ne biraj previše, ne odbijaj ništa. Da, toliko lasno.
Daleko je stanje stvari od tog. Nije život 'u se, na se i poda se'. Previše zamenice 'se', ne samo za moj ukus.
Hedonizam je do jaja, ali neko mora da plati. Sreća nije sreća na uštrb svojih. A taj ko nema nikog svog, i taj kome su svi drugi svoji, neće biti srećan.
Nisi potpun dok ne pripadneš nekome.
Deviza sljama covecanstva. Jebe mu se kako je ostalim ljudima, bitno je da je njemu dobro, da on ima a pri tome ocekuje da ga ostali shvate, da mu se dive i da budu u sluzbi njegove devize.
