U trenutku srušilo se sve

Субота. Све је на месту: шуља, фризурица, парфем Антонија Бандераса... Све. Скоцкан си као Пирс Броснан у најбољим данима. Спреман си да вечерас приведеш нешто. Заустављаш се ортаковим БМВ-ом из '91., који је прешао више него Ханибал и Картагињани на путу до Рима, али се и даље држи и пали код рибица. Улазиш у клуб, препун добрих комада за које мислиш да су ту само због тебе. Проводиш до пола сата унутра. Гледаш око себе... Сужаваш избор на ону црнку што те посматра још откад си ушао, и ону плавушу што баш и ниси обратио пажњу како се зове, али не мари. Биће ипак плавуша. Врши пос'о. Водиш је до ортакове гајбе коју ти је позајмио јер вечерас једноставно мораш јебати. Не жели пиће. Прелазиш на посао... На брзину скидаш све са ње, без предигре и сличних срања. Примећујеш да је овлажила к'о Черапунџи у кишној сезони. То је то. Спреман си... Али фали само једна ствар. Вршњак одбија сарадњу. "Не, не, матори, вечерас ћеш без мене!" После пар безуспешних покушаја реанимације плавуша разочарано одлази из стана, мрмља нешто на твој рачун. Уосталом, није те ни брига шта каже. Сада ти је потребан само конопац...