Stanje duha koji je odustao od iskakanja iz kože, ali nije rešio da se pomiri sa nastalim dželatom svakodnevice, već je krmu broda koji beži od požara usmerio u jednom drugom smeru - rešio je da pobegne u sebe, pod neki svoj kamen, u neku svoju pećinu i tamo se primiri.
Učauren čovek samo spolja deluje kao prazna kora pojedene pomorandže - u stvari, on je dobro zatvoren orah koji na naivni pogled deluje grubo i pomalo bezlično, a unutra krije hiljade svetova i galaksija, dubioza, opštosti, unikata, meditacija i grčeva, blistavih, strašnih i drugima ludih ideja. Nije važna koža koja se sparušila, bitan je spokoj na licu i blagost mira u očima.
Vrlo je čest slučaj da se na čoveka u čauri gleda sa zazorom i strahom, neprijateljski i sažaljivo. Ljudi uglavnom ne znaju puno, a neznanje je koren sitnih i krupnih strahova. Nije lud, nije ni čudan, ne ćuti jer je stidljiv..Tamo unutra on je kapetan broda, misionar u Severnoj Africi, gospodar Magreba, Korto Malteze, tamo negde su pitanja i odgovori, ljubavi i prijatelji, ovo ili ono.
Ne odaje znak promene, ali njegove radoznale oči šalju signal za projekciju inpulsa, u iščekivanju svih pogodnosti trenutka kada će iz svog oklopa izaći kao nagi leptir ili mala ptica već naučena da leti.
Učaureni žive tamo gde je muka telu i golgota duhu, gde okolnosti ruše svako veliko nadanje a pravilo se kosi sa perspektivom. Maršira zatočen u četiri zida bez prozora, od kraja do kraja, sklopljenih očiju zamišljajući ulazak u harem, šetnju kroz leje, povratak kući ženi i deci sa divnog proputovanja. Sedi na betonskom podu, doživljavajući sebe kao sidro velike ladje, u razgovou sa životom okeanskog dna upija svaki detalj da ga ponese dalje sa sobom. Stegne kapke čvrsto zamišljajući miris, upuštajući se u ukus, slušajući muziku u svojoj glavi. Sedi, čekajući hleb, vodu i sat vremena šetnje koji mu sleduju.
I dan će proći, i zemlja se oko sunca obrnuti, rodiće se novi početak i sudbina šutnuti učaurenog niz neko novo brdo - čisto iz obzira prema čoveku, ili da se na trenutak zabavi. Vreme će ponovo postojati, i krenuće u neko sledeće dalje - ako nije zastranio u sebe zauvek.
- ..Jesam li ti ikada pričao kako divan ume da bude Širaz?
- .......Došle su nam laste u štalu. A vidim i ti si se vratio. Ovaj put sam mislila da si zaboravio da pričaš.
- Koliko me dugo nije bilo?
- Eonima. Nešto duže nego obično.
