Učiteljica

To je jedna od osoba koje ne volim!
Ne mogu reći da je mrzim.Mislim da je to ne prirodno mrzeti nekog.
Ona je mene bukvalno maltretirala,možda nesvesno,ali ja i dan danas imam tikove od nje.
Pitao sam se zašto?
Onako mali.Prvi,drugi razred osnovne škole rođaci.
Nije bilo dana da me ne maltretira.
Uvek sam prvi odgovarao.Cedila me je k'o limun.Vukla je iz mene poslednje atome.Posle toga počinješ da drhtiš.Ne znaš više,ona spustila glavu ka dnevniku,tebi pred nevinim dečijim očima kečina k'o vrata,a znao si.Ali ne,ona ne upisuje,ona čeka i ćuti.Gleda u svoje sveže nadograđene nokte.
To ćutanje upotpunjuje i ćutanje celog razreda.Uh,ta gromka tišina.
Ona u mene ne gleda, ali ceo razred u mene blene kažu mi,NAJEB'O SI.
Svi do jednog,čak me i okati Pera gledao..onako urokljivo....
Ja sam samo mirno stajao i odgovarao na pitanja koja nisu imale veze sa vezom,tj sa časom na kojem smo.Bilo to da je Srpski ili muzičko. . . .
Sve je to počelo,hm,ne sećam s tačno,93'-će 94'-te...
Mog oca,i njegova dva brata,uzeli su u 'rezervu'...nisam znao šta je to....otišli su,ma brzo će se vrtatiti.
Ona je kao,šatro,upisivala čime se naši roditelji bave.Ta informacija je trebala školi.
Zaista!!?
Otac vojnik,majka domaćica.....
-'Znam,znam!!!Ti mi ne trebaš govoriti''.
Bilo joj je krivo što sam se prijavljivao na svaku priredbu i neko takmičenje....
Sećam se bio je neki zadatak iz matematike na tabli,imali smo likovno,4'ti razred,bojadisali,lepili seckali papiriće i tom prilikom ona je izdvojila nekoliko najpametnijih učenika,kojih su se potajno ostali učenici 'bojali' i divili im se,bili su najbolji 'drugari' svima.
Nisu znali rešiti.Ja sam se javio i bez izlaska na tablu,rekao rešenje i kako se radi.
Ona je zanemela.Ništa mi nije rekla,ni pohvali,a trebalo mi je to,spustila je oped glavu i zagledala se u šake.

Zima je,školska slava.Sveti Sava.Radili smo neko kolo i pevali 'čoban tera ovčice'.
To je tada rođaci bila kulminacija između mene i nje.