...osoba koju pamtimo kroz čitav život...
...ona je ta koja nas je uvela u tajne slova i brojeva, ona je ta koja nas je naučila šta je cesta , a šta ulica, ona je ta zbog koje smo znali glavne gradove, rijeke i riječne slivove, ona je ta koja je ako treba i fudbal igrala sa nama, ona je ta zbog koje smo shvatili da je život jedna obična igrica, ona je ta koja nas je šibom ili palicom tukla po prstima, malo smo se ljutili, zamjerili joj nismo nikada...
...ona je ta koju smo doživljavali kao strah i trepet a voljeli je kao člana porodice, ona je ta kod koje smo naučili više nego u cijelom daljem školovanju, ona je ta koja nas je učila da ne cinkamo nikad drugove, jer je drugarstvo nešto najljepše i najbitnije, dok su nas ostali "učenjaci" kroz naredni period učili da je cinkanje dobro i poželjno, da to nije izdaja već da je to normalno...
...ona je ta koja je održala prvo seksualno predavanje kada niko nije ni pojma imao šta je to seks, jedino je ona bila ta kod koje bi nas bilo sramota da dođemo a zadaću nismo uradili, kasnije nas je boljela briga s` čim pred nastavnike, s` čim pred "profane", pred školovane "buzdovane", ona je ta sa kojom bi mogli popričati o svakoj temi a zauzvrat dobijemo iskren odgovor , ona je ta koja nas je doživljavala kao svoju djecu pa čak i ako svoju nije imala, ona je ta koju ćemo pamtiti kroz čitav život, a naredne nastavnike , profesore, magistre, doktore-zaboravimo vrlo brzo kada ih "pređemo", školu završimo a svoje prvake kod učiteljice spremimo...
jedna je učiteljica...
...ona je ta koju smo zvali drugaricom...
...drugarice učiteljice...
да...час биологије...тучак прашници ;)...а касније мушкарци по једно предавање о свему...онда дјевојке посебно ;)
lijepo napisano, dirljivo :)
veliki + iako ne vidim ni jednu karakteristiku moje učiteljice :)
ово је омаж мојој учитељици...старог , што би се рекли комунистичког кова...сјетим је се почесто...и дан данас када је видим, као пензионерку буде ми топло нешто око срца ...
i moja je bila stara, i ona je u penziji :), jes nas naučila matematiku i srpski kao pjesmicu ali se nijesmo smjeli prekrstiti :))
срам и стид да те буде...Наташо...!...ал` зато памтиш слатког Арапина од прије коју годину ;)))
hahahahaha od kad si ti postao stihoklepac? ;) ma bjazi tamo, kakvi arapi, ja samo crnce vijam! :P
ууу Наташо па ти немаш појма о мом пјесничком опусу...и у стварном животу а и у заје*анцији ;)...
хахах да да...ипак су чамуге ту због величине нечега ;)))знам да ти то поштујеш хахахха
hihihihihi ma neeeee, nije zbog toga, nego.... cek, moram da smislim zbog cega... ;)
e moj cica, svasta si ti meni radio, al mi jos nisi recitovao svoju poeziju! :P
хахахха...паметна моја плава главица...па она мисли...немој срећо...напорно је то ;)))...
"e moj cica, svasta si ti meni radio, al mi jos nisi recitovao svoju poeziju!"
па можда некада и то будем радиЈо...ионако се плавуше пале на то пјесничко ћоше ;)...
"немој срећо...напорно је то" jao, pa vidim ja mene nesto odjednom boli glava! :)
a nisam ti ja ondak tipicna plavisa, nikad nisam mnogo marila za poeziju, uvek sam vise volela prozu... :(
уф тебе убише те мигрене :(....
"uvek sam vise volela prozu"
ау о томе ти тек могу причати ;)))....
eto... proveli smo nekoliko magicnih noc u razgovorima, a ti se ne secas... tipican muskarac... ;)
џими-бед лак јбга ...шта да ти рекнем..дефинишде учитеља ;)...
наташљенка, а на то мислиш ;)...значи биЈо сам добар...да не постављам оно питање што иде јутро послије :"какав сам биЈО?" ...јер си већ дала одговор ;)...бар се надам да јеси...
Sto bih ja volela da sam isla u skolu na tvojoj planeti. Uciteljice su najveci skotovi u skoli jer su iskompleksirane sto nisu profesori, maltretiraju i decu i roditelje, koristoljubive su, ucenjuju, favorizuju decu doktora, stomatologa, sudija, daju ocene po socijalnom statusu, ne zna se da li je gore kada su mlade ili matore. A inace, ovo je prvi put u zivotu da cujem nesto pozitivno o uciteljicama.
хаха...не знам шта бих ти рекао...чкаву...код нас је учитељица тражила ово што сам набројао да се поштује....учила нас је да је највећа срамота када имаш а не дијелиш, нико није смио остати гладан на одмору, тражила је од те дјеце, доктора , стоматолога и слично да дадну пола сендвича другарима који немају као они, шибала је на сваку псовку ,цинкање и ударање на слабијег...учила нас еј да је поштење и заузимање, покривање другара анјвећа врлина...тражила је пуно а и ми смо јој пуно давали...и сад ми крену сузе када причам о њој...ето вјерујеш ми да се од цијеле основне школе сјећам ње, разредника и директора...а школа ми је преко пута...сваки дан виђам људе који су ми предавали а немам појма шта?!...из средње памтим исто само резредну и професорку енглеског (али из скроз других-перверзних разлога;) )...
+