Izbacuje iz ravnoteže, omamljuje, opija...
Efekat koji proizvode alkohol, droga, slava, proleće...
- Jao, Marko, pogledaj one dve ptičice na onoj zelenoj grani posutoj beharom! Kako je to diiiivno...
- Stvarno su kul. Mogli bismo i mi tako da isprepletemo kljunove... Za početak...
- Ah, a pogledaj sunašce kako se stidljivo probija kroz nabubrelu krošnju...
- Dušo, i kod mene je nabubrelo, doduše, nije baš stidljivo... Hoćeš da ga vidiš?
- Marko! Kako možeš?! Prepusti se malo ovim bojama, zvucima, mirisima... Ne mogu da verujem... Zar tebe proleće ne udara u glavu?
- Udara, udara... Ono, ne baš u glavu, već u deminutiv iste, hehehe.
Ulazak u učionicu posle menjanja iste ili sastavljanja grupe izgleda sasvim naivno, ali ko je jednom ovo osetio zna da nije. Jer ukoliko ste jedina osoba u odeljenju koja zna da bi trebalo da se otvara prozor na učionici, jer dotična goveda smrde kao ista, onda to može biti problem i za nos, ali i za glavu, kao u mom slučaju.
Ulaziš u učionicu i smrad te štipa za oči, otvara nos, steže glavu i dešava se sve najgore.
-Brate, jel ste otvarali vi malo ovaj prozor?!
-Nismo, hlaaaadno jeee! (sve kurave u glas)
-Pa vidi se, udara u glavu, majku vam neartikulisanu!
