Doživeo težak udarac na psihu koji je aktivirao ono najgore u njemu, probudilo krvoločnu životinju sa samo jednim ciljem: ubiti na što brutalniji način. Svest ovde ne igra nikakvu ulogu jer je privremeno nema.
- Odvedoše nam komšu Paju, a?
- A šta će mu rade? Jebaga, neje baš morao sa sikirče da opizdi Radeta.
- Jebaga sad, pa i Rade ga tražio. Kol'ko puta samo obaljivao ogradu Paji? A tek stoku što pušćao u njegovo i pravio se šuntav? A kad onomad palio strnjiku pa izgorela i Pajina njiva? I ovaj mu sve prećutao. Sad još i deda Jovanov dud da poseče iz čista mira i to petnaes' minuta pošto mu rek'o da ga ne dira.
- Ono jes', udarila čoveku krv u glavu u momentu. Al' opet...
- Komšo, kad smo već kod to, mog'o bi ti da isprazniš onu tvoju septičku da opet ne prelije u mojo. Eve, već mi se crveni pred oči kad pomislim da će se opet raspravljamo oko to i ide mi ruka sama prema sikirče...
- Eve, odma' idem, ne se nerviraj!
Koja mudara!