Udžbenik iz matematike za srednju školu

Popularno poznat kao "knjiga", a pored knjige, naravno ima i zbirka.
To je najmanje čitan i najbeskorisniji udžbenik u cjelokupnom srednjoškolskom obrazovanju. U osnovnoj je tek za nijansu čitaniji.
Za četiri godine srednje škole nisam upoznao ni jednu osobu koja nešto posebno uči iz tog udžbenika, eventualno se uradi po neki zadatak koji je zadat za zadaću.
Ima ljudi kojima ide matematika, koji imaju petice, rasturaju na kontrolnima i od kojih svi prepisuju zadaću. Ima i onih koji rijetko vježbaju, zapuste, pa dobijaju kečeve... kao i onih koji slabo kontaju, pa i uz silne instrukcije idu na popravne.
Svima njima je zajedničko da niti čitaju niti kontaju udžbenik iz matematike.
Ova definicija je ozbiljna kritika tog udžbenika.
Udžbenik je čak i za najbolje matematičare teško razumljiv.
Pisan je šturim, rigoroznim jezikom, teorema, dokaz, teorema, dokaz. Udžbenik podrazumijeva veoma veliko predznanje čitalaca, i ne troši ni jedno slovo na, po autorima, suvišna objašnjenja, (koja su zapravo za 99% posto učenika neophodna da bi išta skontali).
Pronaći opisan postupak zadatka u udžbeniku je kao pronaći iglu u plastu sijena, ako ih i ima, to su ekstremni rariteti.
Ovo ne pišem kao frustrirani srednjoškolac koji mrzi matiš, imam 31 godinu, i pišem sa lijepih 12 godina distance. Prema tome, realan sam.
Uglavnom činjenica je da matematiku niko ne uči iz knjige iz prostog razloga, što je to skoro nemoguće. Dobri đaci nauče od profesora na času, oni lošiji moraju na instrukcije. Takvo stanje stvari znači da je profesor, tj. neko ko objašnjava apsolutno neophodan, i nema šanse da bez profesora nešto naučiš sam iz knjige.
U suštini, nije ništa loše u tome da je veliki značaj predavača, ali je jako loše to što knjiga ne da ne daje solidnu zamjenu za predavača, već je potpuno beskorisna.
To je u tolikoj mjeri izraženo da nije predaleko od pameti misliti o određenoj vrsti teorije zavjere, da se znanje prenosti isključivo direktnim putem, s osobe na osobu, što naravno omogućava solidne prihode onima koji drže instrukcije, a čitavu matematiku kao disciplinu čini ezoteričnijom, a njene praktikante povlaštenijim i izolovanijim od "plebsa".