Веома тужан тренутак за српски фудбал.

Акт који ће,без икаквог претеривања или жеље за преувеличавањем, када до њега буде дошло,узроковати да се сваки грађанин Србије рођен после 1980. године (а и сви остали, мада у мањој мери) осећа као невин човек који је после 20 година пуштен из затвора.

Karta u jednom pravcu.

Šargarepica koju smo pojeli da bismo nastavili da jurimo šargarepu na dužem kanapu.

Помор фамилије у иностранству.

1.
Otvoren misaoni proces za one koji imaju novca da putuju i smisljaju gdje ce i pojacan osjecaj ravnodusnosti njima i razocarenja u sve za nas koji novca nemamo.

2.
Nacin da se zapuse usta mnogim od strane Vlade u doba kad je u drzavi besparica i glad za mnoge, a sve to je ekvivalent i sa kreditima i raznim drugim zaduzenjima kod MMF kojim se zapusavaju usta, takodje, i to danas, a sjutra cemo iste da mi vracamo a oni koji su ih uzeli ce biti daleko, daleko, daleko...

veliko je pitanje hoćemo li u evropu,Afrika je bila brža i stavila nas na listu čekanja.

U svakom slučaju pozitivna stvar,ne pišem ovo napamet,neće uvek da bude crno treba verovati u sebe i u svetliju budućnost.Nije ni malo lepo videti definicije iz kojih se vidi da su tu nadu već neki izgubili,ja ipak verujem da se oni malo zezaju.

Trenutak kada će Srbija početi da se prazni