-Не, нисам прочитао ту књигу од Јелене Баћић Алимпић, више волим Чехова.
-Дебилу, па он је композитор. Хаха. Грок. Грок.

:Узима дубећу столицу, баца на њу, отима конобару ајнцер из руке и шамара је њиме, отвара врата и прецизним шутем у буљу избацује.:

-Јеси ли сигурна?
-Ма, као да је битно. Е јеси гледао синоћ ону емиси......
......................................................................................................
-Наааада каралаааа сеее! Хахахаах! Шта, бре пева ова?! А, није лоше, а?

:Хвата га за косу и покретима напред назад бесомучно удара у лаптоп, док се мелодија утотпуњена квази француским језиком полако гаси:

-Немам појма, не слушам ја то.
......................................................................................................
-Јебем ти испит.
-Кад си јебени дебил, ја сам то на бубицу.
-Као и све остале?
-Хвала Богу.

:Везује му мошнице каблом од бубице и тера да му декламује први и други законски наследни ред:

-Добро за тебе....