...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju.
Izlazim.
Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa:
De si pas.
Pada njuškanje i postajemo prijatelji.
...
Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga.
Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas.
U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta.
Nastavljamo ćutke dalje put.
Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim.
Stižemo do mog ulaza.
Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata.
Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme.
Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio.
Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni.
Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj.
Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Jedno lepo veče u Beogradu.
Vraćajući se od prijatelja, odlučio sam da se prvozam podzemljem Beograda. Noć, tek nekih sat pred mrtvo doba, spuštam se niz zmiju do same stanice. A kako drugačije nazvati one dugačke pokretne stepenice. Onakav nikakav umoran, sedoh na klupu. Spustim torbu na pod, jer ovde nema zemlje. Daleko sam od same površine. Na zvučniku se čuje neka muzika lagana, i čuje se jedno mače.
Na samim šinama jedno malo crno mače gleda u mene i mjauče. Neke žene čiste stanicu, prolaze i primete mače. Odlučim da skočim da dohvatim to malo stvorenje i uradim tako. Žene na mene sručiše buljuk: Ne sme se to raditi, joj, eto i kamere su te snimile.Dobro pa Steva nije tu da te vidi! Ma mislim u sebi neka su me snimile, idem da izvučem mače sa šina, jebo sve. Ono mače me je u stopu pratilo, gde god sam krenuo ono me je gledalo. Penjalo mi se na torbu, pa na nogu, ma svuda.
Evo ga i moj voz za Valjevo. Gledam ono mače, a i ono mene. Uzimam ga i unosim u voz. Ma imam toliko para da dam kondukteru za pivo da mi ne dira mače. I oni su ljudi. Mene je ovo mače spasilo više nego ja njega.
Beograd 21:00,20.06.2009, podzemna železnička stanica Vuk
Ne znam koliko sam ih samo kuci doneo, i pasa i macaka..Izbegavam da pisem i pricam o psima. Znas, kada macku ne hranis tri dana, ona ce otici od tebe i snaci ce se. Pas nece. Ostace zauvek uz tebe, a ako ga ti napustis, on ne moze da se snadje. Moze samo da se nada da ce ga neko usvojiti ili nahraniti. Kako god, odavno sam shvatio da covek koji udari ili psa stavi u kola i odveze ga u nepoznat deo grada i tu ostavi, ne moze biti moj prijatelj. Cesto ih nahranim, ponekad i kad se vracam iz grada, od zadnjih para kupim pljesku i podelim sa nekom lutalicom. Ostanem gladan, ali mi srce bude puno.
Molbe jednog psa
1. Moj život traje od 10 do 15 godina.Svaki rastanak od tebe za mene znači patnju. Razmisli o tome pre nego što me uzmeš.
2. Voli me onakvog kakav jesam, jer si me ti birao. Ja nemam tu mogućnost da biram prijatelja i gospodara.
3. Daj mi vremena da shvatim šta od mene tražiš. Pre nego što me u toku obuke izgrdiš, preispitaj sebe, možda ti grešiš ili ja ne mogu da shvatim šta ti želiš.
4. Voli me, ja živim od tvoje ljubavi.
5. Nemoj se ljutiti na mene i nemoj me kažnjavati. Ti ipak imaš svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6. Pričaj sa mnom. Iako se tebi čini da te ne razumem, ipak znam šta misliš i osećaš.
7. Znaj, ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa.
8. Razmisli pre nego što me udariš. Sa lakoćom te mogu ugristi, ali to nikada ne činim.
9. Ne smatraj me igračkom dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi večna.
10. Brini o meni kada ostarim, ostanem bez zuba, ogluvim, oslepim, prestanem da se krećem. I o tebi će se neko brinuti-starost je ista za sve.
11. Prati me na mom poslednjem putu. Nemoj nikad reći: "Ja to ne mogu da gledam" ili "Neka se to dogodi u mom odsustvu". Za mene je s tobom sve lakše.
12. Kad me više ne bude bilo, nemoj tugovati, već usreći nekog novog psa i voli ga kao što si mene voleo.
Ja hranim tri psa kada se vraćam sa posla. Pekar sam i uvek ponesem neki stari burek, ili neko pecivo, pa usput do kuće naranim pse po Rakovcu.
Kakav momenat na Vuki... veče otvorenih srca... ili tako nekako...
+ i za defku motiki i za komentare...
јеботе, па ти си њу писао у 5:43, управо после тога што си му врата затворио... и види се да си је у једном даху саставио...
Данк, хвала за линк! Мотика, ово иде у омиљено и на мој профил јер је много али много доброо! Баш си је лепо склопио, свака част!
Људи, не може се овде озбиљно радити на сленгу док се њему и Абраксу не прочитају СВЕ дефиниције по неколико пута. Знам ја да сви јебете на ПВТ па се нема времена, али јебига... То после допринесе вашем квалитету.
"јеботе, па ти си њу писао у 5:43, управо после тога што си му врата затворио... и види се да си је у једном даху саставио..." - Komentar razbio isto kao i defka !
"Pa ko ti dade minus za ovo ?! Takve na neomašćen kolac !" - Po dvoje da se malo guzvaju !
Ne mogu da opišem osećaj kad vidim mrtvu životinju na putu. Ili bačene mladunce...
Mačiće sam često udomljavao, ali zato psa nikad nisam imao.
Omiljeno
...и мене то увек растужи, иако сам "мачји" тип, сматрам да су пси дивна створења и јако јако верна, добра и наивна...
lololo nije tamo toga dugo bilo...ovo je katarzično jebote, sad mi naviru slike kad sam ispo sve govno u životu i krivo mi jebote...omiljeno i da čitam svaki dan da budem bolji čoek
kad mi je bio 19ti rodjendan,ja se vracao gajbi i jedan mali nezasticeni keric koga su drugi kerovi jurili pripio se uz mene i bio je jako srecan,hodao mi je milimetar do noge,zamalo sam se sapleo o njega vise puta...srecan i ponosan je hodao uz mene,misleci da je konacno zasticen za stalno,a onda kad sam usao u ulaz i zatvorio vrata gledao me kroz staklo onako zacudjujuce,a kad sam otisao do lifta gde sam mu se vec izgubio iz vidika,poceo je da cvili i laje jako jako glasno,kad sam usao u gajbu sa treceg sprata se cuo ko da je tu odmah do mene,keva mi rekla nesto u fazonu kakav ker ovo sad nasao da laje...bio sam smoren danima i sad sam smoren zbog toga
Svaka cast! +++++++++