Umetnik

Ne brije se niti šiša, šeta naokolo u starim cipelama i ritama, ćutljiv i zagledan u daljinu. Puši dve kutije cigara bez filtera i pije litar kafe dnevno, ne odvaja se od jeftinog vina i tamnog piva, drnda akustaru ili nešto švrlja, u retkim trenucima kada se iskobelja iz duhovne krize. Sve to po ugledu na avangardne slikare Monmartra s početka dvadesetog veka, i berlinske nadrealiste koji obitavaju po zabačenim kafanama, tavanima i tunelima podzemne železnice.

Za razliku od istinskih umetnika koji svet oko sebe zaista doživljavaju na drugačiji način, i nesigurni u svoje stvaralaštvo pokušavaju da ostave izvestan trag za sobom i pomognu ekspanziju svesti i razumevanja u pogledu na likovne, dramske, pesničke i umetnosti uopšte, ovaj ljubitelj umetnosti, previše zaražen da bi odustao i vratio se konvencionalnom društvu a nedovoljno talentovan i uporan da bi nešto vredno zaista stvorio, baulja ulicama i gubi vreme čekajući da umre u bedi, ne jer je nesposoban za drugačiji put već jer mu ovo deluje neodoljivo romantično.