Unutrašnje javno mnjenje

Što Ameri kažu false consensus. To je, jednostavno, kada misliš da svi misle kao ti (uprošćeno), ali naravno toga nisi svestan i onda ti likovi i forma ljudi koje srećeš i za koje to misliš postaju fantomi tvog unutrašnjeg javnog mnjenja (UJM, u daljem tekstu). Dešava se često da osoba koja spori sa svojim UJM-om priča u množini, pa dolazi do zabune. Nekad je neko možda i postao sledbenik nečijeg UJM-a, ali dalji podaci o njemu nisu zabeleženi, veruje se da je ta osoba završila u zatvoru, ludnici ili na šalteru, s onu stranu stakla iza one rupe i takođe ima unutrašnje javno mnjenje. Razvijeniji slučajevi UJM-a su oni kojima se članovi uopšte ne slažu međusobno i ne mogu da komuniciraju jedni sa drugima na pravi način, tj. da se dogovore, pa dolazi do poteškoća u funkcionisanju na dnevnom planu. Oni koji gledaju pinkove i grandove potencijalna su žrtva UJM-a Željka Mitrovića i njemu sličnih (ali ne istih, podsetimo da su i oni žrtve), kao što vidimo ujm se prenosi tradicijom ponekad, kao virus. Tako se formiraju razne grupe.