To su oni bendovi kojima kao pubertetlija ideš na koncert, ljuljaš se s devojčicom, pališ upaljač, piješ malo pivo i baš ti je lepo.
Posle puberteta sve ode u kurac, a kamoli osećaj za muziku. Neko se odmah prešalta na Tomu, neko na Vuk Moba, neko na...kapirate već.
Odjednom si zagazio u četvrtu, petu deceniju života i na jućubu vidiš da tvoj omiljeni upaljač bend i dalje svira iste laganice kao i prije 30 godina. Mater im alavu, za pare bi svirali u sred Prištine, a i gadno su ostarili. Realno, sad tek shvataš da su pesme bile loša limunada.
Ali nije ni bitno, jer si se setio njihovog koncerta i osećaja kad u letnjoj noći jednom rukom držiš devojčicu a drugom najjeftiniji upaljač dok slušate vaš omiljeni bend i život je lep, ali ono baš lep.
Ово је баш лепо. И много тачно. На страну техничка разлика (некад упаљачи, данас телефони), али суштински важи буквално за све генерације.
(Читајући први пасус, закључујем да је код мене пубертет потрајао дуже од уобичајеног ;D)