Usna harmonika

Музички инструмент често заступљен у вестернима.
.........Док врео ветар носи прашину и котрљајућу траву, Чарлс Бронсон свира усну хармонику.То су тужни и меланхонлични тонови, доказ да каубојчине и револвераши имају душу. Испод грубе спољашњости, крије се нежна осећајна душа, која живи `живот који није бирала сама`. Када побије помахнитале Мексиканце(или Индијанце, или локалног шерифа и његове павијане) и врати мир у мали градић, он сам на свом коњу јаше у залазак црвеног сунца. Док сунце залази иза руба прерије, он вади своју хармонику и свира тужну песму...Тежак је живот путујећег доброчинитеља, тако је пуно противника, а тако мало следбеника... Али он се не налази више нигде и лута од града до града кроз бескрајне саване и пустиње. Спава са којотима и звечаркама чешће него са женама(а и поред њих се не смирује, јер он сања једну давну никад прежаљену љубав). Не боји се смрти јер јој је много пута измакао...Уз све то, он тако дивно свира усну хармонику....

До мојега! Прави каубоји су били сировинчине и џиберџине. Када би дотерали стоку до града, онда би ишли да се напију, коцкају, или курвају...зарасли у смрдљиве браде, пожутелих дуванских бркова, спаљени сунцем, спичкали(изгубили на покеру) би годишњу зараду за једно вече. А онда би просто отимали од оних који нису све потрошили у локалној кући порока...У стварности, онај кул усамљени револвераш, не би преживео ни три дана, међу оваквим олошем...Али сви ми волимо Шејна више него праве каубоје...Боже мој, како филм уме да буде лепши од стварности...На филму и каубоји су кул. Код нас их зову сточари...Ето какав филмски ефекат оставља усна хармоника...