Usna harmonika

Muzički instrument često zastupljen u vesternima.
.........Dok vreo vetar nosi prašinu i kotrljajuću travu, Čarls Bronson svira usnu harmoniku.To su tužni i melanhonlični tonovi, dokaz da kaubojčine i revolveraši imaju dušu. Ispod grube spoljašnjosti, krije se nežna osećajna duša, koja živi `život koji nije birala sama`. Kada pobije pomahnitale Meksikance(ili Indijance, ili lokalnog šerifa i njegove pavijane) i vrati mir u mali gradić, on sam na svom konju jaše u zalazak crvenog sunca. Dok sunce zalazi iza ruba prerije, on vadi svoju harmoniku i svira tužnu pesmu...Težak je život putujećeg dobročinitelja, tako je puno protivnika, a tako malo sledbenika... Ali on se ne nalazi više nigde i luta od grada do grada kroz beskrajne savane i pustinje. Spava sa kojotima i zvečarkama češće nego sa ženama(a i pored njih se ne smiruje, jer on sanja jednu davnu nikad prežaljenu ljubav). Ne boji se smrti jer joj je mnogo puta izmakao...Uz sve to, on tako divno svira usnu harmoniku....

Do mojega! Pravi kauboji su bili sirovinčine i džiberdžine. Kada bi doterali stoku do grada, onda bi išli da se napiju, kockaju, ili kurvaju...zarasli u smrdljive brade, požutelih duvanskih brkova, spaljeni suncem, spičkali(izgubili na pokeru) bi godišnju zaradu za jedno veče. A onda bi prosto otimali od onih koji nisu sve potrošili u lokalnoj kući poroka...U stvarnosti, onaj kul usamljeni revolveraš, ne bi preživeo ni tri dana, među ovakvim ološem...Ali svi mi volimo Šejna više nego prave kauboje...Bože moj, kako film ume da bude lepši od stvarnosti...Na filmu i kauboji su kul. Kod nas ih zovu stočari...Eto kakav filmski efekat ostavlja usna harmonika...