Ožiljak, masnaja, hematom, ogrebotina ili neki drugi vid "transparentne povrede" na ljudskom telu, zarađen pod specifičnim okolnostima i(li) na specifičan način u određenom trenutku u životu jednog rendom subjekta. Ozleda koja iza sebe obično krije neko manje-više zanimljivo svedočanstvo o sebi a koje kroz godine pričanja i prepričavanja od strane svog autora najčešće preraste u nešto krajnje veze bez sa onim što se i odistinski desilo u tom krucijalnom momentu i na tom bazenu.
Elem - pozdrav, deda, gde god da si, i da znaš da si me do jaja tripovao sa onom tvojom pričom o Nemcima i tvom kolenu kad sam bio mali. Tja, valjda ih zbog toga danas i tol'ko mrzim...
- Vaaau, što se ti lepo ljuuubiš, Damjane...
- Hvala, hehehe...
- E, a kakav ti je to mali ožiljčić tu na gornjoj usni? Mislim, ako nije indiskretno pitanje, hihihi...
- Ma, kakvi, opušteno...To mi je, ustvari, uspomena na prvi poljubac, mislim da sam bio 1-2 razred osnovne...
- Jaoj, pa te je ta devojčica ugrizla, je l', hihihi?
- Ma, jok, bre, nego pokušao da poljubim najboljeg ortaka Jovu a on me zveknuo pernicom po ustima. I sad me, fazon, zaboli kad se setim, hehehe...
- Kako, ovaj, misliš najboljeg ortaka? Ništa te ne razumem...
- Aaaa, pa ja sam bi, mislio sam da znaš!
- Pojma nisam imala...ali zato se znači ti tako dobro ljubiš, sad mi je sve jasno!
- A da vidiš tek kako pušim...pardon - ližem, hehehe...
- Uf, ipak je ovo previše bolesno za mene, izvini...:TRŠ! i uspomena na Marinu počinje da poprima svoj oblik na levom očnom kapku:-----------------------------------------------------------
- Mile, oduvek sam hteo to da te pitam al' nekako uvek odustanem u poslednjem trenutku...Što ti nemaš jedno oko, bre??
- Uspomena na bivšu ženu. :hik!: Saznala da jebem bebisiterku od dece, sačekala da zaspim, uzela viljušku i...
- Dobro, čoveče, dobro, ne moraš baš od reči do reči, sacam jeo neke punjene paprike...I dobro - gde je ona sada? Je l' si je tužio ili...?
- Jok, bre. Otac joj bio :hik!: mudo u Vrhovnom Sudu, nisam smeo ni da gledam u tom pravcu...Gledam, ehehehe...:hik!:
- Pa, dobro, šta je bilo na kraju?
- A dobila je i ona svoju uspomenu na mene, :hik!: baš ću sledeće nedelje dodem tamo, dobro me poceti...:hik!:
- Kakvu uspomenu? I gde tamo, bre?
- Ma, NA GROBLJE, bre, 'de drugde?? :hik!: I ajd' ulij još jednu, gazda, nemo mi zabušavaš ovde...
Pa, da počnem ja prvi...
Od svih ožiljaka koje imam - a imam ih, hvala Bogu, malo - možda je najgluplji način na koji sam "stekao" jedan od njih onaj kada sam nogama hteo da zaustavim brod od 3.5 tone, doduše u usporavanju, prilikom improvizovanog pristajanja na one kamene stepenaju na dorćolskom keju. Ćale petlja nešto iza sa motorom i viče na mene da pazim da mu se "ljubljeni brod" ne ogrebe o jebeni kamen, a ja 12 godina i ne znam kako se zovem. Mesto nemoguće za pristan, on se dere, a brod ima metalni kljun koji dobrih 2 metra ide ispred korita. I ja, jbg - nogu. Mrak. Kasnije saznah da sam bio pao u vodu pa me još spasavali da se ne udavim, keva skočila za mnom i uhvatila me za puknutu aortu na nozi (BLJAK!), obojih Dunav tada...a i taksi kasnije, na putu za Urgentni.
E, da - spavao sam 2 dana posle toga u cugu, toliko krvi sam bio izgubio...:)
Hhahhaha
Ja sam sledeća :))
Najsvežiji od trajnih: gornja usna, pad sa bajsa pre 6 godina, umalo glavu ne izgubih (fraktura gornje vilice, jagodične kosti i lobanje). Od tad nosim kacigu.
Najsvežije modrice: na potkolenicama, tačnije listovima...to traje neko vreme, a da ja ne znam poreklo tih modričetina...jedva sam ukapirala da je to prilikom prenošenja usisivača kroz stan (malo je kabast, "na vodu").
Najstariji od trajnih:pad sa dedinog motora. Nisam mogla da imam više od 10 godina. Do tada nisam padala, ali sam tog dana vozila svoju debeljuškastu sestru. Surduknula sam je u jarak sa koprivama, a meni je preko noge pao motor i to je od auspuha.
Moj ćale jednom kad je bio mlad, pa učio da vozi, uleteo tristaćem u mesaru. Jednom ću podelim to svedočenje i ovde...:)
Odlična, ko i uvijek