Dakle, ispričaću vam istinitu priču iz 1999.
Bombardovanje je u toku, iznad mog sela preleću avioni i jedan od njih izbacuje dodatne rezervoare. Jedan od njih, verovali ili ne pada u centar sela baš na sredinu puta. Srećom, nikoga nije bilo u blizini i niko nije povređen. Drugi rezervoar je pao u njivu ispod sela.
E sad. Rezervoari nisu bili potpuno prazni. U njima je ostalo oko 200 litara kerozina. Narod k'o narod izvuče taj kerozin i raširi se priča kako su ti ljudi iz sela čije ime nije bitno koristili taj kerozin kao gorivo za traktore i da su svi iz tog sela od tog kerozina poorali svoje njive.
Ovde moram da ubacim u priču meštane susednog sela koji su u poluvekovnoj zavadi sa žiteljima mog sela.
Elem, zavist je učinila svoje i u to vreme nestašice nafte za traktore veliki broj njih je izgovarao rečenicu koja je ušla u lokalnu legendu i koja glasi:
" Večito njima nešto pada s neba, a nama ništa."
