osoba koja svesno prkosi lancu ishrane.
Drevni plemenski naziv za seoskog idiota koji ne ume da peca, lovi i jaše konja.
Ćoman koji je trenutno samo na travi.
Fanatični borac za prava životinja i vatreni pobornik zdravog života. Izmeta zelene boje, a pritom nije marsovac. A možda i jeste?
Ljudi koji lažu sami sebe da će živeti 112 godina, a na kraju umru od raka. Ili ih pregazi kamion. Ili ih oduva vetar.
Ma da, prokelj je ukusan. Njam njam. I kiseli kupus je ukusan, a i karfiol takodje! I super je biti bled, neuhranjen i mršav. Super je kad nemaš snage da dignes torbu punu paprike koju vuceš sa pijace do mesta gde je parkiran tvoj dragi Prius. Ili Smart. A jos je bolje sto nemaš snage ni da promeniš brzinu u svom četvorotockašu. I onda tako vidiš nekoga kako jede socnu mirisnu pljeskavicu i uputiš mu pogled zvani "kako te nije sramota?", a u dubini duše i svog želudca znaš da silno želis i ti da pojedes jednu takvu pljesku. Ali ne! Razum veli drugacije! Mora da se ide kući da se pravi ručak. Danas na meniju kuvani patlidžan sa prilogom u vidu rendanog celera. Prijatno.
Naravoucenije: Zivi od danas do sutra, svi cemo umreti eventualno.
Masovni ubica hiljada plodova voća i povrća.
