Veltšmerc

Велтшмерц који осећам раздире ми груди. На тренутак. Дође понекад непозван, а онда морам да пржим јаја на око. Јеби га, нема се времена. На крају ко јебе гладну децу Африке и чињеницу да синови и удовице идиоти располажу богатсвом целог човечанства. Заправо, они га само користе, располагање је за њих тежак ментални посао који генерише многа радна места за школоване будале. Док деца свуд по свету умиру од болештија за које не постоје лекови јер би били превише јефтини и фармацеутске компаније у томе не виде профит на дуже стазе. Лакше је продавати скупе лекове богатијима или људима који живе у стабилнијим земљама, а опет и са тим лековим који само ублажавају последице болести исход често буде исти. Ако не верујете питајте Џобса. И онако нас има много, а глобални рат је превазиђен.

На тренутак вас можда и заболи чеони режањ док гледате људе који нису имали прилику да се образују, како раде тешке послове за мале новце, док се неко баханалише по Монте Карлу и има 120 аутомобила у гаражи. Не дозволите да вас ухвати летаргија аргумента оно што је одувек, оправдано је и свакоме по заслузи, ради па заради. Пробајте да се исчашите из овог друштва и времена, да сагледате ствари неким другим очима, објективнијим, не субјективношћу ауторитета, већ вашим рођеним очима, али оним ситнијим испражњеним од искуствене садржине постмодернизма. Погледајте две слике, не морате далеко да одлутате, погледајте Парис Хилтон са благом ретардацијом изазваном околином и околностима у којим живи, видите да ли се њено кученце купа у чоколади и пронађите мало дете које нема ни воду за пиће. Калигулини коњи су опет у моди, а ове две сцене су слика нашег доба. Добро и ајфон са црним флором. Њега немојте губити из вида, а можда те две слике управо гледате на њему, боли вас туки да замишљате. Онда запитајте себе да ли је то добро. Поставите етику на ноге детиње и нека вас заболи.

Деце будућности ће се највише смејати национализму, ако их исти предхоно не убије. Ако се дубље промисли колико је исти бесмислен схватићете да је овај свет само двогодишње дете средњег века којег родитељи озбиљно запостављају и којем неће бити створени адекватни услови за правилан развој. Потенцијални деликвент са невероватним још потецијалнијим генијем, који ће на крају довести до супер злочина. А можда и неће, можда родитељи престану да буду расипници, да се иглају док им се дете игра, можда ћале престане да банчи по кафанама, можда мајка престане да се курва, можда нађу и посао, можда се и опамете. Можда.

Мени су јаја на око одлично испала. Реш печена.