Izraz korišćen u deskripciji osobe koja je krajnje nezanimljiva poput amfiteatarskog izlaganja profesora upravne nauke o razlici vođenja sastanaka zatvorenog i otvorenog tipa, a ipak postojana kao sklonost romske populacije ka šarenim bojama.
Izveden je iz ekonomsko propagandnog programa na jednoj dušepogubnoj televiziji gde već godinama piči reklama ''vesele devojke'', koja poziva građane da za samo 25 dinara + pdv + porezi na pola minuta slušaju dahtanje Cece, Lole, Violete, nasnimljeno od strane nezaposlenih devojčuraka još od pre pola veka. Reklama na koju više niko ne obraća pažnju ali je i dalje tu.
-Znači, ovako. Tri kile roštilja, dve gajbe meraka, suncobran, pola kile luka, koji lebac, Zlajo, Ripac, Šućko, ti i one devojčice iz prigradskog naselja što smo ih upoznali na Zlajovoj sedeljci.
-Aham, sve je to kul, ali ko je Šućko?
-Ma, bre, znaš onaj lik što je išao sa nama u osnovnu, samo iz drugog odeljenja?
-A, on. Ja zaboravio na tu veselu devojku, koji će nam on?
-Zove me već godinu dana pa rekoh da ga ispoštujem, da ga skinem sa kurca već jednom.
