
Већ архаична изрека, али парадоксално и у потпуности примењива чак и данас.
Некада је оловка била мисаона именица, њено арчење непознаница, те је упутити некоме овакав прекор значило транспарентну, пежоративну линчарију уперену на неписменост и непросветљеност дотичног. Шибнути га имагинарним бичем по лењости и неизаинтересованости ка образовању. Деградирати га и понизити у циљу престанка хватања пастирки испод сукње и читању било чега.
Кажем парадоксално, јер данас, иако поседујемо све могуће услове за квалитетан успон неуронских веза и даље настојимо гурати свакакве ствари у уши. Дигресивно морам напоменути да су то углавном кључеви од кола. Суптилно, али да се види привезак са марком истих.
-Вуче, шта то радиш?
-Играм се тата.
-Не цртај ми по зидовима, даћу ја тебе у манастир, није плајваз за чачкање ушију.
..............................
-Колегинице, можете ли ми рећи ко је написао "Востани Сербие"?
-Ивана Жигон.
-Ееее, није плајваз за чачкање ушију.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lepo + :)
Bolje si ti napisao ovo sto puta nego Ivana Žigon "Vostani Serbie", kad ti kažem :)))
+++
Moram priznati da sam u poslednje vreme bio ravnodušan na tvoje defke. Sve su mi ličile i nekako su bile mlake za tvoj standard, koji si sam postavio, ko ti kriv :P
Elem, ova je izuzetna, posebno zbog poslednjeg pasusa u telu defke i drugog primera. Bravo.
Еј куме, не да си сабио. +++
Izvanredna defka.++
+++
Хвала људи.