Već arhaična izreka, ali paradoksalno i u potpunosti primenjiva čak i danas.
Nekada je olovka bila misaona imenica, njeno arčenje nepoznanica, te je uputiti nekome ovakav prekor značilo transparentnu, pežorativnu linčariju uperenu na nepismenost i neprosvetljenost dotičnog. Šibnuti ga imaginarnim bičem po lenjosti i neizainteresovanosti ka obrazovanju. Degradirati ga i poniziti u cilju prestanka hvatanja pastirki ispod suknje i čitanju bilo čega.
Kažem paradoksalno, jer danas, iako posedujemo sve moguće uslove za kvalitetan uspon neuronskih veza i dalje nastojimo gurati svakakve stvari u uši. Digresivno moram napomenuti da su to uglavnom ključevi od kola. Suptilno, ali da se vidi privezak sa markom istih.
-Vuče, šta to radiš?
-Igram se tata.
-Ne crtaj mi po zidovima, daću ja tebe u manastir, nije plajvaz za čačkanje ušiju.
..............................
-Koleginice, možete li mi reći ko je napisao "Vostani Serbie"?
-Ivana Žigon.
-Eeee, nije plajvaz za čačkanje ušiju.
Bolje si ti napisao ovo sto puta nego Ivana Žigon "Vostani Serbie", kad ti kažem :)))
+++
Moram priznati da sam u poslednje vreme bio ravnodušan na tvoje defke. Sve su mi ličile i nekako su bile mlake za tvoj standard, koji si sam postavio, ko ti kriv :P
Elem, ova je izuzetna, posebno zbog poslednjeg pasusa u telu defke i drugog primera. Bravo.
Lepo + :)